Tvitomanija ekipa posetila Novi Vinodolski – nećete znati gde pre da idete!

Kako se ova zima otegla i nikako da ode, želja za lepšim vremenom je nikad veća!  A ja čim pomislim na lepo vreme, odmah bih more i sunce… ali to leto je realno predaleko. Onda pomislim na ovu Tvitomaniju u maju, i bude mi lakše!

Još pre dve nedelje smo se Milica, Đole, Kiza i ja odmorili od ove zime kad smo otišli da napokon izvidimo gde mi zapravo šaljemo tolike ljude. Jer istina je da niko od nas do pre dve nedelje nije ni video taj famozni hotel u kojem ćemo organizovati konferenciju, a već smo tada imali 300 prijavljenih učesnika.
Neki bi rekli da smo profesionalni prodavači magle. Ali ništa vas vala nismo lagali!

Ni mi sami nismo mogli da zamislimo koliki je zapravo Novi Spa Hotels and Resort, dok nismo otišli tamo. Sam put do tamo je bio dovoljno  avanturističan.  Krenuli smo iz kišovitog Beograda, zatim  prošli kroz pod 2m snega zavejane Fužine gde nam je grtal’ca krčila put, da bismo se na kraju spustili na primorje gde je sutradan bilo skoro 20 stepeni. Malo je reći avantura. A tamo raj!

Eto, da biste i vi videli, pogledajte video koji sam krajnje amaterski snimila dok smo obilazili kompleks – ovo je samo deo!

Vozili smo se kroz smeštajne objekte u kojima se nalaze apartmani gde će biti smešteni učesnici Tvitomanije.

Apartmani su delux, što bi @torbica rekao! 🙂

Sam hotel ima 70 soba, dok je kapacitet celog resorta 1200 ljudi. (Stvarno ne znam koji je prikladni sinonim za “resort”. Možda zato što Srbija nije ni čula za to, a kamoli izgradila…)

Za neupućene – sve informacije o konferenciji možete pogledati na http://www.tvitomanija.me

A ukratko:

Cena polupansiona je 25 eura po osobi, i moguća je samo u paketu za sve 4 večeri (100eura). U šta spada i BESPLATNA kotizacija!

Ako se do sad niste preliminarno prijavili, sad je pravo vreme da to uradite.

https://docs.google.com/forms/d/1z9clabzgStr4HaYmvmOtEYUZjkFVY4fOJ1m7o7w8G7w/viewform

Krajem marta puštamo zvanično prijavljivanje, zato se postarajte da budete na našoj listi.

*Najbrži dobijaju najbliži smeštaj!

A najdalji apartman je…. daleko. 😀

Vidimo se tamo od 8. do 12. maja!
Mina

Blogeri svih zemalja regiona, ujedinite se!

Možda ne baš na ovaj način, ali pozivam vas na Blogomaniju! 🙂

A šta je to blogomanija?

Blogomanija je zapravo jedan veliki regionali skup blogera, koji se održava od 7. do 9. decembra u hotelu Falkensteiner Stara planina.

A ko su ti blogeri?

Bloger može da bude svako! Zato što je jednostavno i besplatno. Blog je zapravo jedan medijski kanal! Razlika je u tome što (za razliku od klasičnih medija) blog ne podleže cenzuri. Blogeri su nezavisni autori koji komentarišu aktuelne teme i dešavanja u društvu. Blog se takođe pokazao kao jedan od najmoćniih načina promocije pojedinaca i kompanija. Blogeri često svojim blogovanjem steknu veliki ugled i status internet zvezda.

I čemu ta blogomanija?

Blogomanija ima za cilj da okupi što veći broj poznatih (i nepoznatih) blogera iz Srbije i celog regiona i da se formira jedna jaka blogozajednica. Blogomanija ima za cilj da učesnici razmene i steknu nova iskustva kako bi unapredili i promovisali rad i razvoj blogosfere.

Pored toga, Blogomanije ima cilj da taj vikend bude najzanimljiviji u celoj godini!

Poziv je otvoren za sve! Za stare i iskusne veterane blogovanja, kao i za nove i idalje neafirmisane blogere.
Stara planina će biti epicentar dešavanja na svim društvenim mrežama, tako da vam toplo preporučujem da sebi obezbedite mesto na ovoj konferenciji.

Da se posle ne biste kajali! 😉

Kotizacija je besplatna za sve učesnike!

Hotel „Falkensteiner Stara planina“ je za sve učesnike formirao cenu od 15€, što je više nego prihvatljivo. Čak i za nas studente!

Biće obezbeđen prevoz kombijem Beograd- Stara planina. Povratna karta za 40€.

Stara planina je predivna, i nepravedno nedovoljno istražena . Tako da mislim da je ovo odličan povod da se ode tamo.

Pratite dalja obaveštenja na:

fejsu: http://www.facebook.com/BlogomanijaMe
tviteru: https://twitter.com/Blogomanija

a možete da se prijavite (kao učesnik ili predavač) na zvaničnom sajtu:

http://www.blogomanija.me/

Za sva pitanja i nedoumice šaljite mi mejl na:  mina.smiljanic@blogomanija.me

Garantujem da će vam biti žao ako se ne prijavite.  🙂

Mina Smiljanić
odsek za PR i komunikacije

Dan nakon izbora

SLUŠAONICA 6

Nakon predizborne ćutnje nastala postizborna ćutnja- ostali smo bez reči.

 „Pakuj se, Toma pobedio“ je SMS koji sam sinoć dobila. Istog trenutka sam otišla na fejs i videla niz statusa mojih zabezeknutih fejsbuk prijatelja. Svi rešili da kupuju „One way ticket“, koferi su već spakovani. Daleko od toga da nisu imali šta da kažu, iako su ostali bez reči. Da napomenem da su isti ti prijatelji u toku dana, i nedelju dana ranije, međusobno razmenjivali svoje kreativne dosetke zapisane na izbornim listićima. I da napomenem da deo tih prijatelja nije ni izašla na izbore. I da napomenem da ta rasprava i dalje traje.

Ne bih trošila više reči, jer, posle… izbora, nema kajanja. Izbor je bio prazan listić. Izbor je bio fajsbuk status, a ne šetnja do najbližeg izbornog mesta. Izbor je bio Tomislav Nikolić.

Izabrali smo, a sada narednih 5 godina:

http://www.youtube.com/watch?v=qBUBT8LII1A

Погледај оригинални чланак

Preneto sa bloga Slušaonica6

Govor za ispit iz stilistike. Dobila sam 10.

SLUŠAONICA 6

Mi stalno pričamo o drugima i to uglavnom o onima o kojima nemamo visoko mišljenje. Mi argumentovano osuđujemo postupke drugih i skoro nikad ne opravdavamo greške drugih. I uvek polazimo baš od tih, drugih.

I u bukvalnom značenju,  reč „drugi“ označava nešto što dolazi nakon broja jedan, te to sigurno ne može da bude polazna tačka našeg rasuđivanja.

Mislim da smo svi toliko puta čuli izreku „Spoznaj sebe sama“, da se ona može svrstati u red najizlizanijih fraza ikada! Ali, koliko god izvikana ta rečenica bila, mi analizirajući nešto uporno preskačemo tu polaznu tačku – sebe.

Znam da je gotovo pa nemoguće govoriti objektivno o sebi i teško da taj govor neće prerasti u samohvalisanje. Znam da je teško biti samokritičan a pri tome ne biti samosažaljiv. I pre svega, znam da je uopšte loše govoriti o sebi. Svi će ti reći : „Pusti druge da govore o tebi!“

Možda…

Погледај оригинални чланак 174 more words

Komentar koji Kurir ne želi da objavi

Direktor Javnog servisa, Aleksandar Tijanić, je bio gost na Fakultetu političkih nauka na predavanju profesorke Nede Todorović. Predmet se zove „Uvod u novinarstvo“, i pohađa ga druga godina novinarskog smera. Profesorka je pozvala Tijanića da se obrati studentima i priča o novinarskoj profesiji.

Da skratim, ja sam druga godina i bila sam na tom predavanju.

Predavanje nikoga nije ostavilo ravnodušnim, i nekoliko dana nakon se ostrašćeno pričalo o tome.  Dve nedelje kasnije, tj. jutros, Kurir je objavio ovaj tekst:

http://www.kurir-info.rs/tijanic-studentkinjama-kupile-ste-vime-u-istoj-prodavnici-clanak-488005

Sve ovo pišem kao uvod, da bih pojasnila situaciju. Jer stvarno imam potrebu da se ogradim i kažem da nismo svi to baš tako shvatili.

Moj komentar na ovaj članak Kurir nije objavio, tako da ću ga prekopirati ovde. Limit je bio 1000 karakter, te da neću dopunjavati niti menjati sadržaj. Ništa uvredljivo, niti neistinito nisam rekla. Mnogi komentari su objavljeni- moj je ignorisan.

Možda zato što su svesni da su površni, pa ih je sramota? Možda.

Komentar:

„Ja sam prisustvovala tom predavanju, pošto je bilo upućeno meni. Tj, nama, studentima druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

Ako se to na ovaj način iznese javnosti, nije teško da se stekne utisak da je to bilo jedno isprazno iživljavanje prema nedužnim studentima.

Opšte je poznato da će svaka stara generacija da govori kako je bolja od nove. Ali kada promislimo šta nas je pitao:“Ko su vaši Bitlsi? Koji je vaš masovni pokret? Ko su vaši hipici? Ko su vam idoli?“

Šta god nas je pitao, mi smo ćutali kao mule. A bitno je da se vređamo kada kaže da smo generacija finišera, koja je začeta u propalo doba. Mnogo sujeta je povređeno tog dana.

Kada biste malo produbljivali smisao reči i nečijih postupaka, videli biste da je to bio jedan pametan motivacioni govor. Obrnuta psihologija je čudo.

A za početak, kolege novinari, prestanite da se bavite ovim sitnim poslovima gde prenosite nepotpune informacije izvađene iz konteksta. Već malo mislite i tumačite. Dokažite da nije u pravu.“

 

Stojim iza toga što sam napisala, i još mnogo toga imam da kažem na ovu temu. Ali, čisto za razmišljanje, i ovo je dovoljno.

Kako je propao srpski jezik?

Svedoci smo glokalizma, kao što i sama reč kaže- spoja globalnog i lokalnog. Globalni faktor u ovom slučaju je to što danas i Lejdi Gaga i Barak Obama i Hose Manuel iz Portugala i Chin Cao iz Šangaja i Miša iz Male Moštanice sve više koriste društvene mreže. Lokalno u ovom slučaju je- Miša. Kako je svaki narod specifičan, u tom spoju nastaju različiti primeri.

Etnicitet jednog naroda se održava negovanjem kulture. Još od divljašva ljudi su se odruživali i stvarali simbole kojima su se razlikovali od drugih, tako su stvarali i svoj jezik. Mnogo je vekova prošlo od tad i jezici su se razvijali i usavršavali, a onda se jednog dana pojavio internet!

Internet kao sredstvo komunikacije je bitno unapredio i multiplicirao kontakte sa ljudima širom sveta. O tome je suvišno i raspravljati. Internet se može posmatrati kao teleport kojim se u trenutku možemo prebaciti na skoro pa bilo koju tačku na planeti. Dobro, ne baš mi, ali naša reč sigurno! Koliko god sve to zvučalo bajno, mi moramo biti svesni posledica. Te posledice možda isprva deluju latentno, ali se i te kako manifestuju na našu svakodnevicu.

Jezik nam postaje krnji!

Je li vreme u pitanju? Želimo da uštedimo na njemu tako što ćemo zaboraviti da znakovi interpunkcije postoje? Navodno će ta milisekunda potrebna da se napravi još jedan pokret palcem ili nekim drugim prsom bitno uticati na vaš život? Možda i hoće, ali ne u pozitivnom smislu sigurno, napraviće od našeg jezika ruglo i postepeno će nas pretvoriti u gomilu nepismene rulje.

Korisnici društvene mreže Twitter znaju o čemu govorim. Limit od 140 karaktera ima svoje prednosti jer sprečava nepotrebnu opširnost, ali koliko je samo pravopisnih i stilskih grešaka napravljeno zbog toga. Nužna sažetosti se deformisala u trend. In je pisati sve mali slovima, bez zareza, tačka na kraju ne služi ničemu.  Postoje neka nepisana pravila kojih svi učesnici u razmenjivanju takozvanih tvitova  vremenom postanu svesni:

Nikako ne počinji velikim početnim slovom.
-Da slučajno ne pomisle ljudi da si uložio trud pri sastavljanju tvita.

Zarez, iliti, po novom pravopisu- zapetu, ne stavljaj nikad.
–Tviteraš je oštrouman, on ne zastajkuje pri govoru.

Anglicizme koristi kad i koliko god možeš!
-Pobogu, to je tako mejnstrim!

*Postoji još  mnogo pravila o tome “Kako biti uticajan tviteraš”, ali ona se već ne odnose na pravopis tako da ih neću spominjati.

Da se odmah ogradim- i ja koristim Twitter i ne mislim da je situacija isključivo ovakva. A i moram da priznam da je to najmanje nepismena mreža, što bi rekli- “Twitter koristi intelektualna elita.” Ima nas pismenih, ponosno se svrstavam u tu grupu, koji imamo misiju da širimo pismenost kroz sve kanale-  na tviteru i šire. Ali znate, ne znam šta bi Miša, onaj iz Male Moštanice, imao da kaže na to.

Čisto za razmišljanje.

Na mladima svet ostaje- kad omatore!

„Politikom mogu da se bave tek oni kojima izrastu dlake iz ušiju!“ Tom mnogo puta izgovorenom rečenicom je moj otac pokušavao da istakne koliko je on mudar a koliko ja ne znam ništa, još. Nedavno sam citirala taj biser mudrosti na PR danima na FPN-u. Prethodno sam naglasila da ću se izraziti degutantno i da mi ne zamere na tome. Izmamila sam čak i koji osmeh, niko nije zamerio.
Očigledno je da su i drugi očevi, profesori i političari gajili takav stav dugi niz godina te moja izjava nije izazvala nikakvo iznenađenje. Svakodnevno se srećemo sa tim dlakavim ušima koje nas vaspitavaju, obrazuju i vode našu državu! U ovoj zemlji kao da se utrkuju čije će vlasi biti duže, pošto evo dvadesetu godinu gazim i od kako se sećam- istih se lica sećam. Moji malo stariji prjatelji pamte to isto, samo koju godinu duže. Još od onih najznatiželjnijih godinica nam govore- Kad porasteš kašće ti se samo! Govore nam da ništa ne znamo, da ne znamo gde smo šuplji, a niko neće da nam kaže i niko neće da nam pokaže! Tako sebično kriju to silno znanje, a tako su svi mudri!

Jedna smo od matorijih zemalja, mislim po procentu starog stanovništva, i normalno je da zaostajemo za mnogima. Treba pokrenuti te zakržljale kosti. U skladu sa tim da svako gleda svoj interes, normalno da će primarno pitanje biti penzije, a ne stipendije. I normalno je da mladi čame na birou godinama čekajući da se ti silni mudraci smiluju i odu u penziju. Mladi su manjina u ovoj zemlji u svakom pogledu.

Dok sa zapada duva vetar koji donosi promene, mi zatvaramo prozore i gušimo se bez svežeg vazduha, navodno plašeći se promaje. Po principu “od komarca- magarca“ mi ćemo od povetarca napraviti orkan i na taj način obezbediti da staro stanovništvo obolelo od kostobolje nikad ni ne poželi da otvori prozor. Davno smo se mi na taj način zatvorili u taj naš balkanski staklenik, u kome smo stvorili našu mikro klimu sa bajatim vazduhom, u kojem opstaju samo prastare vrste oguglale na te uslove. Nove vrste se ili akomodiraju ili budu ubijene u naćvama. Neke vrste i pronađu tanak procep na staklu pa proklijaju izvan, neke su dovoljno jake pa to staklo i probiju… A mi se posle žalimo na odliv mozgova.  A svojom politikom ih nesvesno izlivamo.

Govorim u množini jer sam i ja deo ove zastakljene zajednice. Ja sam jedna od onih koja je želela da isklija van. Ja sam prateći one koji su to već uradili pronašla procepe na staklu, nadisala se svežeg vazduha i ipak ostala unutra. Nije u ovoj zemlji tako mračno. I kroz staklo prodire Sunce. Ne mislim da bi trebalo kamenjem polomiti našu opnu, jer ona nas ipak štiti od zlonamernih kiša koje bi nas rado isprale. Problem neprobojnog stakla je u tome što sve izvan njega ostaje varka. Kao slika na ekranu- vidljiva za oko,ali nedostižna.

Nisu potrebne neke radikalne mere da bi došlo do promene. Nekad je dovoljno jednostavno otvoriti prozor. Za početak moramo da se manimo bapskih priča. Promaja je mitski junak iz balkanskih legendi, ravan Kerberu iz podzemlja, a dlake iz ušiju su ekvivalent Samsungovoj kosi.
Smrt mitovima, sloboda novim idejama!